”Te jeseni sam ponovo cuo pesmu koju sam godinama potiskivao, misleci da je davno otpevana, i napokon sam shvatio da je to moja pesma, moja i Bozija, i da je nikada niko nece cuti ako ne nadem pravi nacin da je oslobodim…
Nosio sam je u glavi kao neku novu…bezimenu boju… koju nikako ne mogu objasniti onima koji znaju samo plavu, crevnu i zutu…”