"The test of courage comes when we are in the minority.
The test of tolerance comes when we are in the majority."

"Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne kemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije. A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta. U tom Ćupu je štos...




Kada ono prestaje detinjstvo? Kada ti netko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno... Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ..."

~Balasevic~

Te večeri zaljubio sam se u jedan glas.
Samo u glas.
Ništa više nisam želio čuti.

"The English Patient"

" Izmislili su milion nacina da vrijeme prodje, a ni jedan jedini da se zaustavi.
Sto se mene tice, vise i ne moraju da rade na tome. Ovo bas i nisu neka vremena za zaustavljaje."

~Balasevic~

"Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama. Najzamršeniji smo ljudi na svijetu. Do juče smo bili ono što danas hoćemo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo, stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S’nejasnim osjećanjem stida, zbog porijekla i krivice, zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo u naprijed. Zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. A sve se plaća, pa i ova ljubav."

~ Selimovic ~

"Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao....
Traži se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži. ...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen."

~ M. Kapor - "Oglas" ~

Uvek postoji izbor, dvije staze kojima se moze poci. Jedna je laka.
A njena jedina vrijednost je u tome sto je laka.

"..Tada sam počeo da mislim, da li su i moji roditelji slali ovakva pisma, da se čuvam nazeba i da se što prije vratim. Da li je berber Salih s Alifakovca pisao pisma dvojici svojih sinova, druge djece i nema, i da li i sad piše, šaljući ih na treću četu, od koje je ostalo samo ime, a nitko tamo i ne zna da su pod Hoćinom ikad vojevala dva brata s Alifakovca, pa se otac ljuti kako su mu sinovi nepažljivi i ne žure s odgovorom, a ja ne mogu da mu kažem istinu.
Šta bi s istinom?.."

~Selimovic~

"Čovek nije nešto vidljivo.
Kao što kuća liči na kuću,
Tako spoljašnji čovek liči na spoljašnjeg čoveka.

No, kako se kući odaje čast prema onome ko stanuje u njoj,
Tako i čoveku prema duhu koji stanuje u njemu..."

Cesto sam tada mislio, kad bi me netko prisilio da zivim u kakvom deblu suhoga stabla, bez ikakva druga zanimanja osim da gledam povrsinu neba nad svojom glavom, da bih se malo-pomalo na to priucio. Ocekivao bih let ptica ili susret oblaka kao sto sam ovdje ocekivao cudnovate kravate svoga advokata i kao sto sam, na drugom svijetu, strpljivo cekao do subote da privijem na se Marijino telo. A ako dobro promislim, ja nisam bio u suhom deblu. Bilo je i nesretnijih od mene. To je uostalom, bila ideja moje majke, i ona je cesto ponavljala da se covjek napokon na sve nauci.

~ Albert Camus - Stranac ~

In the deepest winter I learned that there was within me an invisible summer.

~Albert Camus~

Zec na mjesecu

"Svi smo mi krvavi ispod kože... i svi mi tragamo za tim prokletim društvenim priznanjem. Mila su nam tapšanja po ramenu, izjave koje dajemo kada nam stave mikrofone pod nos, sva ta priznanja i promocije na koje nas zovu...Sve je to bilo jače od spoznaje da se svakog dana budim u pogrešnom gradu. Snaga koja je potrebna za bijeg odavde odavno je iščezla. Želja postoji ali snage više nema, progutala ju je taština i konformizam."

~Hrvoje Šalković~

" Svi mi zivimo pod istim nebom samo su nam razliciti horizonti ..."

Bilo je uzaludno razumom napadati cvrste bedeme iracionalnih osecanja od kojih je, kazu , umijesena zenska dusa...

~M.Kundera~

Da li je trebalo da podjem na ovaj daleki put ?
Posao sam olako, bez zelje i potrebe, zbog drugoga.
A mozda ce mi i koristiti da vidim taj cudni franachki svijet.
Kazem: Mozda, jer ne vjerujem.

Osim trgovaca, putuju samo uznemireni ljudi koji ne mogu da ostanu sami sa sobom, jure za novim slikama nepoznatog svijeta, koje nude svojim ocima, ali im dusa ostaje prazna...

~Meša Selimović~

"Ponekad se trgnem iz
vecitog sna,
podignem karte i vidim
kako se u mojoj dusi
kockaju nade."

D. Bajski

"Jutro nakon Bajrama pusta je carsija. Po bascama cvjetaju alkatmeri i na sve strane cuje se ruzino ulje. Mirise posteljina koja se zraci po avlijama, niz kaldrmu zvece orasi sto ih je bacilo neko oholo dijete jer su suplji. Dugo su cekali da postanu dar pa se u njima osusio plod. Tuzno je znati da rastu ljudi koji nece znati da je u darivanju, a ne u plodu, razlog za srecu, zahvalnost i vjeru. Jos tuznije je da su svi u ovoj carsiji na kraju svijeta takvi."

~Miljenko Jergovic~ "Drugi poljubac Gite Danon", prica Alkatmer.