Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.

Ivo Andrić

Dozvolite mi
da, posle svega,
dalekoj nekoj gospođici
napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično,
onako kako to pišu
senilni penzionisani admirali
svojoj preživeloj posadi
sa potopljenog razarača...

Gospođice,
kazaću,
gospođice, sve je,
sve je,
sve je gotovo.

Ovde opet cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.

Sve je,
sve je,
sve je spokojno,
kao da vetar nikada nije
išamarao drvored
i oko odžaka se pleo.

Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja
sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed
ne znači i da sam beo.

Ovo nije ispovest.

Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.

Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plašim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenju kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?

Po kojoj znaš koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?

Da li sam još uvek
među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saća?

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa
i sna.

Jedina si bila do zuba sita
sa ono malo mojih noktiju
i dlanova.

Voleo bih da tvoji budući sinovi
naslede boju mog glasa
i kćeri da nose moju tugu
u prslučićima od svile.

Voleo bih da ipak negde sačuvaš
sve moje daleke vrhove
na horizontalama tvog dna.

I da poneseš moje oči
kroz tišinu svih tuđih očiju
i tuđih stanova.

I moj oktobar kroz sve tuđe aprile...

Miroslav Antić

...sanjaš
opet sanjaš
što će ti sva ta prostranstva
ljubav neznana

što će ti jad poslije svega
prozor otvoren u nigdinu
zrela pahulja snijega

sanjaš li sanjaš
budalo nepopravljiva

tragaču sreće

Ž. Krznarić

Upoznao sam je na keju, u jednom kafiću koji ne radi više...
U stvari, ne...
U tom kafiću sam je samo sreo prvi put...
Upoznao je nisam još uvek....

"Ljudi se međusobno varaju, lažu jedni drugima u lice, obmanjuju se laskanjem i prozirno pretvorljivim udvaranjem, a to im često pošteno ljudski izgleda nerazmjerno hrabrije, nego da jedni drugima kažu golu istinu."

AKO TRAZIS NEKOGA ...

Ako trazis nekoga
Nekoga za setanje
Onda ja sam covjek za tebe
Imam sedam milja duge korake
Lake kao oblake

Ako trazis nekoga
Nekoga za plakanje
Onda ja sam rame za tebe

Uzmi me
To je sudbina
Ima zena koje zakljucaju srce poput dragog kamena

Ako trazis nekoga
Nekoga za cuvanje
Onda imam ruke za tebe
I za tvoje vrelo celo, dlanove
Meke kao jastuke

Ako trazis nekoga
Nekoga za zauvjek
Onda tvoj sam covjek oduvjek

"It's not our abilities that show who we really are - it's our choices"

"Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom,a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje sopstveno lice; jer i to je taština.

Taština nad taštinama."

Danilo Kiš

Tko želi masku
mora je i nositi
i nema se pravo žaliti
što mu sunce nikada neće ogrijati lice...

Oscar Wilde

Rekli su mi da je došla iz provincije,
strpavši u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Bože, ovo je sazvežđe za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
tražili smo se po prethodnim životima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promašaje koji tište,
prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište.

O, da mi je da se još jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim večnog dečaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reči bi sve pokvarile,
samo se ćutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i čekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo
sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima, kao
tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Ti Si Ušla U Moj Pogled

Ti si ušla u moj pogled,
u moj pogled k'o u zagrljaj,
pa me nateraš da pričam,
nemam običaj.

Leptiri u mom stomaku,
uvek me na tebe podsete.
Ja ih uspavam na foru,
al' te osete.

Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem tebe,
pa se slike k'o komadi oštrog stakla,
zariju u dlan.

Nikog ne volim da sretnem,
ljude gledam k'o kroz kameru,
mog'o bih da snimim srećne,
nemam nameru.

Svetli svetlo kroz roletne,
tanke žute notne linije,
ja po njima pišem pesmu,
a ti, skini je.

Bajaga

"Ljubav nije ništa drugo nego otkrivanje sebe u drugima i užitak u tom prepoznavanju."

"Usamljenost nije u tome sto smo sami, nego u tome, sto ne postoji nista za cim ceznemo. "

Stendhal

02 Sat & 03 Sun

Regent Theatre Merlbourne, AU

Joe Satriani
Steve Vai
John Petrucci

„Dobro je imati novca. Ali je jos bolje provjeriti s vremena na vrijeme da u trci za novcem i onim što se njime može kupiti nismo ostali bez onoga što nikakav novac ne kupuje. Najvažnije je niti jedno niti drugo ne shvatiti prekasno…“