"Lepši je Beograd kad nekog voliš, ili kad si dovoljno lud da misliš da voliš.

Tad sva svetla gore zbog tebe.

Nije to više grad, to je puls, vreo i tvrdoglavo živ. U takvim večerima Beograd ne spava, on gori. U tvojim plućima, pod tvojom kožom, u njenom glasu što odzvanja negde između tramvaja i tišine.

Sve što vidiš postaje njeno lice, sve što čuješ... tvoj izgovor da ostaneš.

I znaš da će proći, ali te briga.

Jer dok traje, taj grad je tvoj, i ta jubav... makar i izmišljena, najstvarnija je stvar na svetu i sve ima smisla, makar do jutra, dok ne shvatiš da možda nisi voleo, nego si samo verovao da umeš..."

Foto i tekst - Sem Zeljković