"Tesko je naci na Orijentu gradjevinu koja je cela lepa, cista, i kojoj se nista ne bi moglo prigovoriti. Ali sa druge strane, ne postoji na Istoku gradjevina koja, ma kako oronula i zapustena bila, nema bar pedalj zelene baste ili cesmu zive vode, ili samo jednu jedinu saksiju sa pazljivo negovanim cvecem mindjusice ili ruze mesecarke.
To mesto je dusa te trosne zgrade. Toga gradjavine za zapadu nemaju.
Kad bi u zapadnoj Evropi sa ovoliko nebrige, neznanja i neizlecive lenosti zapustili jednu zgradu do ovoga stepena, ona bi zaudarala kao les i trovala sve oko sebe.
Orijent je divno cudo i najveci uzas, jer u njemu granica izmedju smrti i zivota nije jasno odredjena, nego krivudava i treperi. " (Andric)