"Prvi jezik kojim su se ljudi služili bili su pokreti. Nije bilo ničeg primitivnog u ovom jeziku koji je glatko tekao s ljudskih ruku, ništa što sad izgovorimo nije nemoguće reći u beskonačnom nizu pokreta omogućenih finim kostima prstiju i zgloba. Pokreti su bili složeni i domišljati, uključujući i delikatnost pokreta koja je od tog doba izgubljena.

Osim jednog izuzetka, skoro da ne postoje zapisi o prvom jeziku. Izuzetak, na osnovu koga potiče svo znanje predstavlja Zbirka 79 fosila pokreta, otisci ljudskih dlanova zamrznuti u pola rečenice i smešteni u mali muzej u Buenos Ajresu. Jedan pokret za "Ponekad kada pada kiša", drugi za "Posle svih ovih godina", sledeći za "Da li sam pogrešio što te volim?". Pronašao ih je u Maroku 1903. argentinski lekar Antonio Alberto de Bijedima. Krstario je po planinskom vencu Visoki Atlas kada je otkrio pećinu u kojoj je 79 pokreta utisnuto u kamen.

Zato, ako vam na velikim okupljanjima i zabavama, ili dok ste okruženi ljudima sa kojima ne osećate bliskost, vaše ruke ponekad čudno vise - ako shvatite da ne znate šta s njima da radite, preplavljeni osećajem tuge koji se javlja kada prepoznate otuđenje od sopstvenog tela - to je zato što vaše ruke pamte doba kada su prepreke između tela i duha, mozga i srca, šta je unutra a šta napolju, bile mnogo manje. Nije to da smo u potpunosti zaboravili jezik pokreta. Navika da gestikuliramo dok pričamo ostala je iz tog perioda. Pljeskanje, pokazivanje, podizanje palca: sve su to artefakti pradavnih pokreta. Držanje za ruke je na primer, način da se setite kakav je osećaj kada ništa ne kažete jedno drugom."

Nikol Kraus "Istorija ljubavi"