Kada život počne da nas lomi,
kada svet počne da liči na ono
što jeste
a ne na ono što smo sanjali,

Kada se na našoj kuli rasprsnu
zaštitni zastori
i svojom ruševinom zatrpaju
nadu,
ja ću tvoje ime ispisati preko
varljivog neba,

tamo gde ću ga videti i
zatvorenih očiju.

Dragan Dragojlović