Mozda mi neces verovati
i sa hotelima sam raskrstio,
sasvim neopazeno.

Svi hoteli mi nekako lice na istu bajku
i postelje u sobama
smeskaju se na isti glas.

Svi se portiri na isti nacin brinu,
onako malo rodjacki,
kad im laku noc kazemo.

Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,
majku mu,
kao da znaju za nas.

Dalje ne bih imao nista vise da ti javim.

Pijana od hladnoce, subotnja noc se valja.
Satovi su davno povecerje odsvirali.

Dalje,
zaista,
ne bih imao nista vise da ti javim.

Jedino,
mozda to:
da si ostala najlepsa medalja
iz najlepseg rata
u kojem su mi srce amputirali.

M.Antic